Средином деветнаестог века, већина фармера је почела да враћа пустош и преселила се на запад до равница и југозападне границе. Због миграције пољопривреде, пољопривредници су свеснији промене животне средине. Пре него што је земљиште било искоришћено, било је пуно камења и недостатак воде. После земљорадничке сеобе, због недостатка локалног пољопривредног оруђа и одговарајуће пољопривредне технике, многа места нису заузела нико и остала су без власништва. За ново окружење за садњу, како би се прилагодили овој ситуацији, многи фармери су почели да постављају ограде од бодљикаве жице на својим површинама за садњу.
Због недостатка материјала у раној мелиорацији, у традиционалном концепту људи, зид од камена и дрвета може имати заштитну улогу, који може заштитити своје границе од уништавања другим спољним силама и гажења животиња, па је свест о заштити јака.
Са недостатком дрвета и камена, људи стално траже алтернативе традиционалним оградама како би заштитили своје усеве. Током 1860-их и 1870-их, људи су почели да гаје биљке са трњем као оградама, али са малим ефектом.
Због оскудице и високе цене биљака, те непријатности градње, људи су их напустили. Због непостојања ограда, процес мелиорације није текао тако глатко.
До 1870. године, висококвалитетна глатка свила је била доступна у различитим дужинама. Сточари су користили ове глатке жице да окруже ограду, али су открили да живина стално улази и излази.
Затим, 1867. године, два проналазача су покушала да додају бодље на глатку свилу, али ништа се није показало практичним. До 1874. Мајкл Кели је измислио веома практичан метод додавања трна у свилу, а затим је почео да га користи у великим количинама.
Џозеф Глиден је открио да у обичном малом селу постоји дрвени конопац. На једној страни ужета има много оштрих гвоздених ексера, а на другој страни су везане глатке гвоздене жице. Ово откриће га је изузетно узбудило. То је такође учинило да се његов изум појави у облику бодљикаве жице. Глиден је ставио бодље у импровизовани млин за кафу у зрну, затим је у размацима увијао бодље дуж глатке жице и уврнуо другу жицу око бодљи како би их држао на месту.
Глиден је познат као отац бодљикаве жице. Након његовог успешног проналаска, наставља се до данас са више од 570 патентираних проналазака бодљикаве жице. То је „један од изума који је променио лице света”.
У Кини, већина фабрика које производе бодљикаву жицу директно прерађују поцинковану жицу или гвоздену жицу обложену пластиком у бодљикаву жицу. Овај начин ткања и увртања бодљикаве жице побољшаће ефикасност производње, али понекад постоји недостатак што бодљикава жица није довољно фиксирана.
Са развојем технологије, неки произвођачи сада почињу да користе неки процес утискивања, тако да површина жичане шипке више није потпуно глатка, чиме се у великој мери побољшава ефекат стабилизације нагиба.
Са својим оштрим трновима, дугим веком трајања и практичном и неограниченом уградњом, бодљикава жица је нашла широку примену у баштама, фабрикама, затворима и другим местима која треба изоловати, а људи су је препознали.
Шта кажеш на то? Питам се да ли сте изненађени као и ја да бодљикава жица има тако занимљиву историју?
Ако имате мало знања о бодљикавој жици, добродошли сте да комуницирате са нама.
Контактирајте нас
22., Хебеи зона филтер материјала, Анпинг, Хенгсхуи, Хебеи, Кина
Контактирајте нас
Време поста: 13. април 2023